17. марта Врховна Рада Аутономне покрајине Крим, која је на тај дан већ изгубила своја овлашћења према одлуци Врховне Раде Украјине, прогласила је Крим као независну државу. Истог дана В.Путин је признао независност Крима.

18. марта 2014. године В.Путин и тако звани председник савета министара Крима Сергеј Аксјонов су потписали уговор о придруживању Крима Руској Федерацији.

19. марта 2014. године Уставни суд Русије је признао поменути горе уговор као важећи. Према томе 20. марта парламент Русије је прогласио придруживање Крима Русији.

Учињење таквог међународног злочина од стране Русије представља кршење основних принципа међународног права и европских вредности, уништавање постојећег биланса снага у региону, проузроковање највеће од доба Другог светског рата безбедносне кризе у Европи.

У резолуцији Генералне Скупштине Уједињених Нација бр. 68/262 од 27. марта 2014. године под насловом „Територијална целовитост Украјине“, светска јавност је јасно одговорила на покушај руских окупаната да легитимише своја незаконита дела путем организације присилног, уз коришћење руског оружја, референдума. Она је нагласила да такав референдум, с тим што нема закониту снагу, не може да буде основ за било какву промену статуса Аутономне покрајине Крима или града Севастопоља. Читав свет је применио санкције према Руској Федерацији због отвореног негирања и кршења основних принципа међународног права.

Осуђивање у читавом свету се односи на то да је уз окупацију Крима руска власт донела атмосферу страха, незаконитости, репресија на полуострво. Она свесно и некажњено наставља кршење људских права на окупираној територији, тероризира недовољне, пре свега кримске Татаре и Украјинце, спроводи хапшења, одређује притворе за активисте, шири реални рат против независних медија и новинара. Украјинци на Криму немају приступ школовању на украјинском језику, приступ украјинским медијима. За време окупације више од 20 хиљада грађана Украјине је било приморано да напусте Крим.

Туристички бисер Украјине је претворен у војну базу, где Русија уз кршење Уговора о неширењу нуклеарног оружја прети дислоцирањем нуклеарног оружја што представља реалну опасност не само за регионалну, него и за глобалну безбедност.

За Украјину као и за читав цивилизовани свет Крим је био, јесте и остаће неодвојиви део територије Украјине.

Ових дана, кад се приближава годишњица окупације Крима (18. март), Украјина још једном позива светску јавност да додели више пажње окупираном Криму, уједини међународни притисак на Русију да би се она вратила у оквире међународног права, да поништи сва незаконита решења која су проузроковала окупирање украјинске територије, да компензира губитке према Украјини и њеним грађанима.

Србија је увек доследно подржавала територијалну целовитост Украјине. У исто време, подршка и поштовање територијалне целовитости укључује, према принципима међународног права, и осуђивање било каквих покушаја кршења ове територијалне целовитости.

У том контексту Амбасада Украјине се обратила с молбом на адресу српског руководства да се демонстрира декларисана Србијом приврженост духу и слову међународног права и да се и јавно осуди кршење принципа територијалне целовитости пријатељске ка Србији словенске земље Украјине.