Није тешко претпоставити да је по рођењу Тарас Шевченко био исти роб као и његови родитељи, који су га ускоро напустили.

Да ли могао неко у то време да помисли да ће се именом тог дечка назвати бродове, да ће се његова слика штампати на државним новчаницама, маркама, да ће се градити бројни величанствени споменици и спомен плоче у његову част? Али такав је тај грешни свет...

О његовој биографији је написано много радова и ми то нећемо понављати. Подсетимо само да у свом кратком животу 47 година и једног дана, Тарас Шевченко је имао пуно патње, делимично због својих грешака, али то га није спречило да машта исто као и ми данас о животу и о слободи, самореализацији и добробиту, миру и поштовању, о људским вредностима. У својој делатности, као у својој души, Тарас Шевченко је био искрен и добар, ватрен и бескрајно богат.

Тарас Шевченко, срећан ти рођендан!