значају поставке говорили су директорка ове установе Мирјана Менковић и амбасадор Украјине у Београду Олександар Александрович. Изложба је посвећена годишњици успостављања дипломатских односа Србије и Украјине.

Музејски простор красе разне технике народне сликарске уметности Украјине, као што су витинанке и  петривка, која представља и званични бренд Украјине, а приказана је и савремена украјинска одећа са елементима етностила.

Витинанке су врста украјинске народне декоративне уметности. То су шаролики украси за куће, исечени маказама или изрезани ножем у облику силуета од белог и шареног папира. Коришћени су за украшавање зидова, прозора, полица, каљевих пећи, камина… Украјинске народне папирне витинанке као украси сеоских кућа појављују се средином 19. века, а   орнаменти традиционалних витинанки су углавном геометријски и биљни.  

Папир се при изради витинанки пресавијао два, четири или осам пута, што је омогућавало да се створе чврсте  композиције. Савремене витинанке сада се користе као новогодишњи украси за излоге.
Традиција украшавања животног простора и одеће петривским сликањем настала је у Украјини пре појаве хришћанства. Људи су веровали да се у лепим орнаментима крије магична снага, која штити власнике од злих сила. Савремена техника оригиналног петривског сликања појавила се у 17. веку заједно са доласком првих досељеника у село Петривку у Дњепропетровску област и од тада је сликање петривке постало неодвојиви део украјинске свакодневице.

Људи су градили светле куће и украшавали их цветним цртежима. Улепшавали су унутрашњост и фасаду куће, а онда и посуђе, свадбене шкриње, намештај... Власнике кућа које нису биле украшене јарким орнаментима у селу нису поштовали, сматрајући их морално сиромашним и недостојним чак и поздрава.

Занатлије су самостално правиле четкице од мачје длаке ошишане са грудног коша и захваљујући томе  фарба се равномерно наносила, а орнаменти су били уредни. Често се цртеж осликавао и прстима. Боје за петривско сликање – розе, жута, плава, црвена и зелена – никада се не мешају и све су дизајниране тако да у цртеж унесу ентузијазам и природну лакоћу.
Разноврсност цвећа, лишћа и бобичастог воћа ствара код посматрача одушевљење и подстиче га да сатима разгледа ремек-дела народног сликарства, које је 2013. године ову уметност ставило на списак културне нематеријалне баштине Унеска.

Ауторка Олесја Вакуленко (26) је дизајнерка, чланица Националног савеза мајстора народне уметности у Украјини и најмлађа чланица уметнички настројене династије Вакуленко – Самарски. Њени родитељи су мајстори сликања петривке, а бака Гана била је ученица сликарке Катарине Билокур. Олесја се као дете прво латила боје и четкице и није могла да замисли да људи могу да живе, а да не сликају.

Завршила је Харковску државну академију за дизајн и уметност на специјализацији „Уметничко моделирање тканина” и има звање магистар дизајна. Она ради и на изради графика за књиге, панел слика, батика, бојењу одеће, графичком дизајну, а организује и радионице за одрасле и децу. Њене бојанке по зидовима скренуле су дечју пажњу и на овој београдској изложби. Малишани, али и одрасли, имали су прилику да бојама оплемене радове у антистрес сликовницама – бојанкама. Она је аутор прве украјинске антистрес бојанке за одрасле „Ја волим Украјину” где је на сваком цртежу приказан неки лик украјинске митологије или обреда.

Politika,