Ове године ми званично обележавамо двадесет четврту годишњицу независности Украјине. Мада, ова годишњица би могла да буде и много старија или много млађа.

Пре хиљаду година Кијевска Русј је била велика земља у Европи, која се ширила од Пољске до Кубани и од Црног мора све до Финске.

У шеснаестом - седамнаестом веку украјински Козаци су се прославили у историји штитећи нашу независност са свих страна, понекад чак помажући Србима у борби за независност.

На почетку двадесетог века Украјина је имала назнаке независности после пада династије Романових и пре уласка у Совјетски савез.

У Другом светском рату Украјинци су платили неподношљиву цену ради заједничке победе над нацистичком Немачком, цену живота петнаест милиона људи. Без обзира на то ми смо преживели и у исто време помогли другим народима да такође врате своју независност. Као што можда знате, Трећи украјински фронт који је ослобађао Србију, састојао се пре свега од Украјинаца.

Током седамдесет година совјетске власти Украјина је изгубила чак и више људи због вештачког помора глађу и низа репресија. Зато је комунистичка тоталитарна идеологија званично забрањена у Украјини и третира се исто као и нацизам. Последњи бастион ове идеологије, како год се звала, представља данас највећу претњу за све нас.

Али, без обзира на све тешкоће, Украјинци су успели ипак да произведу као прво феномен Наранџасте револуције и затим Евромајдан.

Наранџаста револуција се завршила на миран начин пошто није имала директног страног војног интервенисања.

Евромајдан је нешто уникатно пошто су Украјинци умирали, не у име бољих економских услова или сопственог просперитета него у име апстрактних европских демократских вредности. Изгубили смо стотину људи на Мајдану који су били убијени скривеним руским снајперистима, онима који су палили украјинске заставе на улицама Кијева. Кад ово није успело да заплаше народ и када је бивши председник побегао из земље, Русија је почела отворени рат – прво на Криму па после у Источној Украјини.

Зато у неком смислу реалну независност смо добили не хиљаду деветсто деведесет прве када се мање више мирно распао Совјетски савез, него две хиљаде четрнаесте када је читав народ одједном схватио да је ово наша земља и да она вреди да се боримо за њу. 

Боримо се за нашу а и за вашу слободу. Агресија не значи само територијалну експанзију. Она исто тако значи и финансирање тероризма, подршку екстремистичким групама, извозу корупције и организованог криминала, распламсивање међуетничке мржње и расне дискриминације, промовисање енергетских махинација, развоју религијског фанатизма који се представља као патриотизам, лажи са телеекрана. Ако ви волите све ово онда сте добродошли у „Руски мир“.

Реално, ми – Украјинци, Срби, сви Европљани не треба да измишљамо топлу воду. Ми се залажемо за фундаменталне европске вредности – као земље-чланице Савета Европе и као учесници ОЕБС-а. Ако причамо права и слобода ту нема места неутралности.  Овај систем вредности је био врло ефикасан у последњих седамдесет година у контексту промовисања мира и просперитета у Европи. Ако ћемо се придржавати ових вредности, добијаћемо и све остале бенефиције, укључујући и наш суверенитет и независност. Ако не успемо да сачувамо ове вредности, изгубићемо све за дугачки низ година унапред. 

Зато, дозволите да подигнем здравицу у име наших заједничких демократских вредности које су основ наше независности.

Живела Србија!

Слава Украјини!