ПР СЛУЖБА „РИТМА ЕВРОПЕ“: ИНТЕРВЈУ Њ.Е. АМБАСАДОРА УКРАЈИНЕ У СРБИЈИ ГОСПОДИНА ОЛЕКСАНДРА АЛЕКСАНДРОВИЧА

1.Ваша екселенцијо, молимо Вас реците нам нешто о Вашој земљи?

Украјина је уједно и стара и нова земља. Још 5-6 хиљада година пре нове ере, такозвана Трипољска цивилизација је била присутна на територији савремене Украјине, чији су људи већ узгајали жито, припитомиљавали коње и краве, градили двоспратне глинене зграде и производили уметничке предмете са карактеристичним вијугавим детаљима. Према једној историјској хипотези, древна племена Скита, Сармата, Гета или Анта су, заправо, били исти људи , преци Украјинаца. Неки српски историчари такође верују да је Украјина стара домовина балканског славенског народа. Између 8. и 18. века Украјина се на свим европским картама звала Рус или Рус–Украјина, а њени људи Русини или Украјинци, док су се северни суседи угро-финског порекла називали Московци. Украјина је много претрпела током окупације Москве од средине 18. века до нове независности 1991. године. Наш живот је у то време био упоредив са животом Срба у Османском царству.

Украјина је данас модерна европска земља са богатом словенском и хришћанском православном историјом која тежи, попут Србије, да постане чланица ЕУ. Наранџаста револуција 2004. годинеи Револуција достојанства 2013-14. године биле су историјске прекретнице у њеном тренутном развоју. Ови догађаји, који су објединили милионе Украјинаца широм земље, били су израз наше борбе против ужасне совјетске заоставштине, корупције и криминалитета и наше жеље за слободом и правдом. Били су врло слични протестима 5. октобра у Србији. Управо сада, након што смо савладали своје унутрашње проблеме, морамо се бранити од непријатеља на Истоку, чији је циљ да нас поново окупирају.

Упркос овим веома тешким временима, ми настављамо да градимо нашу економију и развијамо уметност. Украјинци уживају у бесплатним путовањима у друге европске земље, размењујући љубав према култури, укључујући и музику.

2. Ваша екселенцијо, шта мислите о највећем дечијем телевизијском музичком фестивалу „Србија у ритму Европе“?

Био сам импресиониран и било ми је драго кад сам сазнао за ову дивну иницијативу. Одмах сам јој дао своју пуну подршку. Велика ми је част што видим своју земљу Украјину да учествује у овом пројекту. Свестан сам да је Србија мултинационална земља, а Срби су врло толерантни и гостољубиви. Са својих десетак званичних мањина и преко 20 говорних језика (укључујући и украјински), заиста је попут мини Европске уније. Та чињеница чини Србију јединствено богатом културом, укључујући и извођачке уметности. Наравно, ваш пројекат „Србија у ритму Европе“ веома је популаран међу младима у земљи и подстиче их да погледају ван свог родног града или земље и науче још више о културама других људи.

3. Шта за вас, Ваша ексцеленцијо, као амбасадора Украјине значи да деца Србије певају на језику Украјине на Националној телевизији у Србији у програму „Србија у ритму Европе“?

Веома сам захвалан деци из Суботице јер су током фестивала 2019. године у Врњачкој Бањи извели песму на украјинском језику. Одлично су то урадили. Надам се да су им се и песма и језик свидели. У ствари, српски и украјински су врло слични језици, са 68% заједничког вокабулара. И то није  ни чудно ако се у обзир узму наведене чињенице о нашој заједничкој историји. Украјински језик у Србији такође се може често чути на улицама Новог Сада, Сремске Митровице, Врбаса, Куле, Инђије и других места, у којима живе локалне украјинске заједнице. Поред тога, украјински језик као главни предмет предаје се на Филолошком факултету Београдског Универзитета и на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Исто тако, у Украјини се српски језик може научити у Кијиву и Лавову. А имамо и редовне размене студената.

4. Ваша екселенцијо, да ли мислите да фестивал попут „Србије у ритму Европе“ може да се започне и буде успешан у тако великој земљи као што је Украјина са традицијом толико музичких фестивала, колико је успешан у Србији?

Било би врло добра идеја организовати сличан фестивал у Украјини. Наравно да би нам били потребни такви страствени идеалисти као што су Давид Макевић и Игор Карадаревић да покрену такав пројекат. Тренутно имамо много сличних фестивала или такмичења који се организују у многим деловима Украјине. Они су мало другачије природе, наиме када деца посвете један догађај једној земљи и једном језику или када деца која припадају нашим етничким групама певају на изворним језицима. У сваком случају, верујем да би вашу идеју требало промовисати у другим земљама. Такође би било занимљиво када бисте могли да позовете децу из других земаља која би могла слушати српске наступе и спријатељити се са српском децом.

5. Шта људи из Србије могу научити од народа Украјине?

Не мислим да су Украјинци искуснији од Срба у било којој одређеној уметности или занату. Много можемо научити једни од других, укључујићи и културу, кухињу, историју, спорт. Поред тога, наши интелектуалци су врло обавезујући простор наше сарадње. Знам да украјински стручњаци из различитих министарстава често долазе у Србију да од вас сазнају како спроводите реформе како бисте своју земљу прилагодили европским нормама и стандардима. Друго занимљиво подручје могло би бити проучавање наше заједничке историје, посебно многих културних и православних веза цркве у раном и средњем веку, као и заједничка борба против нацизма у другом светском рату. Коначно, као што је већ поменуто, Срби су били покретачи трендова са својим устанком против тираније 2000. године, а касније су их следили Грузијци, Украјинци и многи други. Обе земље се боре за своје достојанство и слободу, што је незаобилазни део европских демократских вредности.