Поштовани господине председниче,

Ваше екселенције!

Желим да се захвалим нашим естонским пријатељима на организацији дискусије, којој сви можемо активно да допринесемо.

Украјина је једна од земаља која је највише претрпела током највеће трагедије ХХ века, Другог светског рата, који је Европи донео неизрециве људске патње и страхоте Холокауста. Према конзервативним проценама број мојих страдалих сународника износи 8,5 милиона. Преко 7 милиона Украјинаца борило се против нацизма у седам армија – у Црвеној армији, у Украјинској побуњеничкој армији, у пољским, француским, британским, канадским и америчким оружаним снагама.

Данас се сећамо и оплакујемо све оне који су погинули бранећи отаџбину, како родну тако и усвојену, бранећи само човечанство. Њихова крајња жртва није била узалудна, јер су 8. маја 1945. нацисти капитулирали и савезници превладали.

Господине председниче,

Кратко време живела је нада да ће се успостављањем Уједињених нација створити праведнији и мирнији свет, у коме би употреба силе против територијалног интегритета или политичке независности било које државе била незамислива.

Али за неке, укључујући и једну од сталних чланица Савета безбедности УН, ова обавеза не значи много. Руска агресија на Украјину, која је довела до незаконске окупације Крима и делова Донбаса, траје дуже од Другог светског рата. Резултат је преко 13000 убијених људи и више од 27000 рањених у самом срцу Европе.

Жао нам је због подизања улоге Стаљина у Русији. Она тежи циљу поновног успостављања тоталитарне државе са једним неокаљаним лидером на челу.

Она служи за имитирање осећаја беспрекорности режима, стварање слике спољног непријатеља и оправдање агресије Москве на суседе, попут Украјине и Грузије, као и хибридног рата против многих других земаља.

Непоштовање историјске истине и манипулација наслеђем Другог светског рата запањујуће подсећају на оно што се дешавало у Европи тридесетих година прошлог века. Ово је лекција коју треба поново да научимо.

Ваше кселенције,

Пре 75 година, када је свет почео да се опоравља од рана Другог светског рата, оснивачи УН, међу којима су били и представници моје земље, основали су глобалну институцију са циљем да спасу будуће генерације од ратне пошасти.

Данас морамо остати опрезни, проактивни и верни духу и слову Повеље УН ако желимо постићи овај циљ.

Хвала.