Украјина се 5. августа сећа жртава Великог стаљинистичког терора. Управо је на данашњи дан 1937. године ступила на снагу резолуција Политичког бироа Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза „О антисовјетским елементима“, која је покренула масовно уништење.

Милиони људи постали су жртве репресије. Нико није био осигуран од неправедног хапшења, концентрационих логора и погубљења, јер је сврха терора била сломити све, убити саму могућност да се има сопствено мишљење.

У Украјини је Велики терор био наставак Гладомора, али главни ударац није био усмерен на сељаке, већ на интелектуалну елиту нације. Репресија у Украјини била је посебно жестока, јер је Кремљ покушао да покори побуњену украјинску нацију, која је управо покушала да формира своју независну државу.

Као резултат одлуке донете 5. августа 1937. године, током неколико дана у октобру-новембру, у карелијском крају Сандармох погубљено је скоро триста представника украјинских интелектуалаца – научника, уметника, државних делатника. Међу њима су творац модерног украјинског позоришта Лес Курбас, неокласични песник Микола Зеров, драмски писац Микола Куљиш, писци Валерјан Пидмохиљниј, Марко Ворониј, Олекса Сљисаренко, које ми називамо „стрељани препород“.

Нажалост, нехумана репресија над слободом говора и изражавања није нестала са распадом СССР. Данас се у Русији активно оживљава култ Стаљина, а политика историјског сећања усмерена је на утишавање, омаловажавање или оправдање злочина совјетске власти. Штавише, репресија у духу стаљинистичког НКВД траје и данас. Окупиравши Крим и део Донбаса, Русија врши масовне репресије на овим територијама. Убиства, нестанци људи, хапшења, неправедна суђења и брутална мучења постала су тамо свакодневна појава. Жртва прогона на Криму постала је читава нација, кримски Татари, аутохтони народ полуострва. Ова политика је наставак злочина депортације кримско-татарског народа 1944. године.

Светску пажњу треба скренути на честе случајеве политичког прогона у Русији оних који се боре за успостављање историјске правде. Тако је 22. јула ове године познати историчар и активиста за људска права Јуриј Дмитријев осуђен на три и по године затвора због измишљених оптужби и заправо је читавом свету он открио истину о репресијама у Сандармоху. Управо је тридесет година рада на разоткривању злочина совјетског режима током Великог терора постао прави разлог прогона Дмитријева.

Међународна заједница нема право да затвара очи пред таквим кршењем људских права у Русији, пред распадом демократије, рехабилитацијом Стаљина и цензуром историје. На крају крајева, Стаљинов дух је неопходан садашњем руководству Кремља како би обезбедио неограничену власт, као и да би реализовао своје агресивне планове за препород руске империје.