КОМЕНТАР АМБАСАДЕ УКРАЈИНЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
поводом чланка у часопису “ПОЛИТИКА”
25. август 2020. године
Часопис Политика је 24. августа наставио серију антиукрајинских материјала и очекивано је „честитао” Украјини Дан независности објавивши тенденциозан чланак Слободана Самарџије „Украјинска лекција Белорусији”. Најважније тезе поводом Украјине су: „Украјинци су кренули у бунт против власти и претворили су сопствене животе у безнађе”, „Украјина после револуције клизи у хаос, сиромаштво, национализам”, „Русија је вратила Крим под свој суверенитет и покренула процес обезбеђивања широке аутономије за Донбас”, „Русија не бежи од обнове Совјетског Савеза, овог пута са Белорусијом, Украјином и Грузијом као партнерима”. Аутор на крају чланка подржава мешање Москве у унутрашње послове суверене Белорусије и фактички предлаже Русији да анектира ову независну државу: стварање „наддржаве” Руса и Белоруса са Владимиром Путином на челу.
Амбасада Украјине мора да констатује да се часопис Политика нажалост претворио у гласноговорника пропаганде Кремља која протесте грађана против ауторитарне власти ради заштите својих права, слобода и људског достојанства са омаловажавањем назива бунтом, а оне који не желе да буду колонија Москве – националистама. За Политику је крвава агресија Москве против Украјине са окупацијом Крима – „повратак земаља”. Часопис фактички поздравља руску окупацију дела Донбаса од чијег је ужаса 1,5 милиона грађана побегло на слободну територију Украјине. Штавише, успеси Украјине на путу европских интеграција и изградња демократске државе су за Политику и Слободана Самарџију тоњење у хаос и сиромаштво.
Украјина је свесно направила свој избор за који је платила високу цену: ми смо слободна земља слободних људи и идемо европским путем - путем којим иде и наша пријатељска Србија. Штавише, у борби за своја права и слободу Украјинци су били надахнути и примером српске револуције.
Управо је агресија Москве на Украјину подигла цену нашег избора. Међутим, руска војна агресија увек на крају игра против самог агресора. Као што нам историја показује, Кремљ није обуставио слободу уводећи војску у Мађарску 1956. године, у Чехословачку 1968. године итд. Руски окупатори ће отићи са украјинских територија, тј. Крима и Донбаса. Искрено се надамо да ће се Москва суздржати од агресије на суверену Белорусију.
Што се тиче Политике и Слободана Самарџије – у историји увек има оних који славе агресоре и диктаторе који газе на људска права и занемарују међународно право. Нека то остане на њиховој савести.