Volodimir Tolkač: Oružane snage Ukrajine danas su kao "štit Evrope"

Izvor: Novi magazin

11.02.2023. 13:20

Izvor: NM / Đurađ Šimić

O tome šta se događalo pre osam godina, a šta danas u ruskoj agresiji na Ukrajinu, kako je moguće diplomatskim putem okončati sukob i šta su ukrajinski uslovi, u autorskom tekstu za Novi magazin piše Volodimir Tolkač, ambasador Ukrajine u Srbiji

Prošlo je skoro godinu dana otkako je Putinova Rusija započela novi talas sveobuhvatnog rata na suverenu, nezavisnu Ukrajinu. Pre ovoga osam godina smo se odupirali agresiji Rusije i njenoj okupaciji na Krimu i Donbasu, usporavali pokušaje dalje okupacije Ukrajine na bilo koji način. Bilo na ratištu, bilo za pregovaračkim stolom, kada nam je obećan povratak Donbasa u zamenu za promene spoljnopolitičkog kursa, odricanje od evropskih i evroatlantskih integracija.

Dakle, u najboljim tradicijama hitlerovskog fašizma, ujutro 24. februara 2022. godine, bez ikakvog upozorenja ili objave rata, ruske bombe i projektili su počele da padaju na mirne ukrajinske gradove i sela. U prvim satima ceo civilizovani svet, pa ni mi Ukrajinci, nismo mogli da shvatimo da se istorija ponavlja i da se čovečanstvo, sećajući se strahota Drugog svetskog rata, ponovo vraća realnostima strašnog i besmislenog pojma zvanog „rat“ .

S druge strane, nažalost, aktuelni agresor nastavlja da živi u 19. i prvoj polovini 20. veka, kladeći se na osvajanje mirnih gradova susedne države, ubijajući, pljačkajući, silujući žene, decu, ljude u godinama. I sve to zarad očuvanja „zone sopstvenog uticaja“, promovisanja sopstvenih izmišljenih i nehumanih ideologija „ruskog sveta“. A sve to kako bi svi živeli i mislili onako kako hoće ruski diktator.

Rusko rukovodstvo skoro godinu dana ne može da odluči koji su ciljevi ove tragedije. Negde tamo u moskovskim bunkerima operisali su za nas nerazumljivim pojmovima „demilitarizacije“ i „denacifikacije“. Očekivali su da će Ukrajinci sa cvećem dočekati osvajače na trgovima i ulicama svojih gradova i „uništiti mrski nacistički režim“. Ispostavilo se da sopstveno viđenje izgradnje vertikale vlasti u Rusiji iza štitova i palica brojnih nacionalnih gardista i policajaca koji štite diktatorski režim i zastrašuju sopstveni narod ne funkcioniše u Ukrajini.

Uostalom, početkom 2000-ih predsednik Ukrajine Leonid Kučma je upozoravao da: „Ukrajina nije Rusija“. Mi biramo predsednika koga većina smatra potrebnim i tako iznova. Dakle, demokratija kozačke države biranja i ponovnog biranja hetmana ima vekovne tradicije. Ruski diktator nije mogao da zamisli da će većina građana Ukrajine pružiti podršku svom slobodno izabranom predsedniku. Upravo na to se oslanja i predsednik Ukrajine V. Zelenski, čija je hrabrost iznenadila svet u prvim danima rata.

Upravo zbog toga se nakon prvih meseci rata Rusije protiv Ukrajine pokazalo da se ukrajinski narod protivi Putinovim hirovima. Upravo zbog toga se Rusija već skoro godinu dana ne bori protiv „režima“, već vrši genocid nad ukrajinskim narodom, njegovo uništavanje na nacionalnoj osnovi. Današnje akcije ruskih trupa u Ukrajini predstavljaju najveće etničko istrebljenje čitavog jednog naroda do koga je došlo nakon Drugog svetskog rata. Rusko rukovodstvo negira Ukrajincima pravo na život, kulturu, jezik i na postojanje same Ukrajine kao države. Desetine, a možda i stotine hiljada civila postale su žrtve okupatora. Samo u Mariupolju Rusi su ubili više od 87 hiljada civila koje jednostavno nisu pustili da odu iz grada. A da ne govorim o namernom granatiranju stambene zgrade u gradu Dnjepru od strane ruskih trupa 14. januara 2023. godine, gde je poginulo 46 ljudi, uključujući šestoro dece, 39 povređenih i 25 nestalih.

I još jedna laž ruske televizije. Ispostavilo se da je moguće zastrašiti sopstvene građane mitskim planovima napada Ukrajine na Rusiju, opravdati rusku agresiju štiteći stanovništvo Ukrajine koje govori ruski jezik od nacista, satanista i slično. Ali zamislite da štitite stanovništvo koje govori srpski, engleski, nemački ubijajući građane druge zemlje. Nađite mi međunarodno priznatu definiciju pojma „stanovništvo koje govori ruski jezik“, „građanin koji govori ruski jezik“. Dakle koga štiti Rusija? Zbog koga i zbog čega ona spašava živote hiljada građana koji znaju i koriste ruski jezik? Dakle, sada postoji razlog da se zamisle svi oni koji žele da nauče ruski jezik. Neće li oni na kraju postati opasnost za svoju državu? Neće li to biti izgovor da se ruske bombe i projektili prizivaju na sopstvene glave, kao što se desilo u Mariupolju, Hersonu, Melitopolju i Bahmutu?

Prema rečima zarobljenih ruskih oficira, Putin je lično naredio da se izazove maksimalno uništenje naseljenih mesta u Ukrajini i da se ubije što veći broj civila. Tako su ruske trupe na putu ka Kijevu i Harkovu u periodu februar-mart 2022. godine sistematski uništavale sela i gradove, mučile i streljale civilno stanovništvo. Ovo je taktika „spaljene zemlje“ koja je istorijski svojstvena Rusiji, a korišćena je u carskoj Rusiji i za vreme SSSR-a.

Rusija je potvrdila tipičnu reputaciju „ruskog sveta“ koja se ogleda u podlosti, truleži i osvetoljubivosti. Nakon što je „druga armija sveta“ bila prinuđena da pobegne iz Hersona, utvrdivši se na levoj obali Dnjepra, počela je sistematsko granatiranje grada, a ruski snajperisti su započeli pravi lov na meštane. U Hersonu se svakodnevno ispuštaju stotine artiljerijskih i minobacačkih granata, a u samom gradu Oružane snage Ukrajine su pronašle 64 mučilišta koje su napravili Rusi.

Rat je nepredvidiv pojam. Naravno, svi se nadamo njegovom što skorijem kraju. Zahvalni smo svim demokratskim i slobodoljubivim silama sveta koje nam pomažu. Onima koji obezbeđuju savremeno oružje, sisteme PVO, municiju, avione, artiljerijske sisteme, lekove, odeću. Onima koji pomažu da se obnovi infrastruktura i stvore uslovi za život. Što pre odbranimo svoju Otadžbinu, to će manje ljudi stradati i biti manje štete na našoj infrastrukturi, ekonomiji i na kraju krajeva biće manje i svih nevolja u svetu.

Oružane snage Ukrajine danas su kao „štit Evrope“. Da, mi se borimo za svoju zemlju, za naše građane, nezavisnost i pravo na slobodan život u sopstvenom domu. Međutim, takođe štitimo evropske zemlje od naleta fašista i, što je najvažnije, naše zajedničke evropske vrednosti. Stav Ukrajine ostaje nepromenjen, a to je oslobađanje svih ukrajinskih teritorija koje je Rusija okupirala unutar međunarodno priznatih granica od 1991. godine. Tek nakon toga su mogući diplomatski pregovori. U okviru predloženog projekta mirovnog plana (formule mira) predsednika V. Zelenskog, jedna od tačaka je potpuno povlačenje ruskih trupa sa teritorije Ukrajine. Međutim, ne vidimo želju same Rusije da zaustavi ovaj rat i počne prave pregovore. Ne odbijamo da diplomatskim putem rešimo kraj rata, ali nećemo prihvatiti ultimatume koje nam predlaže ruska strana.

Verujemo u Ukrajinu, njenu svetlu budućnost, u Oružane snage Ukrajine i zahvaljujemo se na podršci svim našim partnerima i prijateljima koji su zaista podržali ukrajinski narod u njegovoj herojskoj borbi za pravo na život i slobodu protiv ruskog agresora. Ne možete da zamislite koliko je važno osećati da niste sami pred neljudskom najezdom.

Danas ljudi čitavog civilizovanog sveta vide da se užasni napori ostarelog diktatora da „sačuva“ veličinu nekadašnje imperije, koja postoji u njegovim ličnim fantazijama, da za sobom ostavi lik „ujedinitelja ruskih zemalja“ pretvaraju zapravo u stotine hiljada nevinih žrtava među ukrajinskim stanovništvom, hiljade osakaćenih, razorenih sudbina, porodica, uništenih ukrajinskih gradova i sela.

Dakle, danas ne postoji alternativa demokratskom razvoju kao garancija svetske stabilnosti, našem zajedničkom putu u jednu porodicu evropskih naroda.