Поштовани господине председниче!

Ваше екселенције! Даме и господо!

У име Украјине имам част да вам честитам, господине Бозкир, на избору за председника 75. заседања Генералне скупштине УН.

Мораћете управљати скупштином у тешким временима, када чак и традиционални међународни инструменти и формати можда неће функционисати. Стога желим да вас уверим да је Украјина била, јесте и биће поуздан партнер за вас и УН, иако нас данас деле хиљаде километара.

Пре годину дана у Њујорку смо разговарали о претњама за светску будућности, правили планове и предвиђали. Али да ли је неко могао тада да замисли да ће 2020. година планети направити такав тест судара?

Земље затварају своје границе, летње олимпијске игре су одложене, а заседање Генералне скупштине УН одвија се онлајн. Пре годину дана рекли бисмо да је ово сценарио апокалиптичног блокбастера, а не реалије 2020. године.

У тако узнемирујуће време за свет, прикладно је подсетити се осећања лидера земаља оснивача УН пре 75 година. Човечанство је преживело најстрашнији рат. Свет је подсећао на војника који се креће кроз крваво поље, где су пре минут чуле експлозије. Исцрпљени, уништени, збуњени, али живи.

Други светски рат био је планетарни „земљотрес“ који је однео десетине милиона жртава. И човечанство је успело да се опорави. А 24. октобра 1945. године, на конференцији у Сан Франциску, земље која су основале УН, међу којима је била и Украјину, одбациле су све противречности и ујединиле се да заједно граде бољи свет.

Несумњиво је да су у ових 75 година постигнута многа достигнућа у погледу економског развоја, превазилажења сиромаштва, минимизирања ратова и катаклизми које би се могле догодити без постојања УН.

Човечанство је освојило свемир, а заседање УН може чак и да одржава на даљину, уз помоћ савремене технологије.

На језику исте технологије, УН су постале „софтвер“ који је спасао свет од критичних грешака.

Истовремено, морамо признати да систем све чешће пропада. Нападају га нови „багови“ и „вируси“. А супротстављање њима није увек ефикасно.

О овоме говорим као председник државе којој је Руска Федерација анектирала полуострво Крим у 21. веку. Државе која већ седам година одолева војној агресији у Донбасу.

Како би се осећали оснивачи УН када би сазнали да ће после 75 година бити рат у центру Европе?

Да се на Криму брутално крше људска права, прогоне се Украјинци и кримски Татари. Појачава се милитаризација полуострва и околних вода, чиме се нарушава безбедносна равнотежа Црноморског региона. Да ли би нешто променили у Повељи и механизмима УН када би знали да ће за 75 година услед рата у Донбасу умрети 14 хиљада људи, а скоро милион и по људи изгубити свој дом?

Несумњиво, током последњих годину дана доказали смо да Украјина заиста тежи миру. Успели смо да разблокирамо дијалог, обновили смо састанке лидера Нормандијског формата, постигли смо значајан напредак у међусобном пуштању притвореника. А 27. јула започео је свеобухватни прекид ватре, који, упркос покушајима да се поремети, и даље даје наду да ће се постићи стабилна „тишина“.

И она је од суштинске важности да наставимо путем ка миру.

Следећи кораци у овом правцу требало би да буду: повлачење незаконских оружаних јединица и оружја са окупираних територија, повратак контроле над државном границом и, на крају, обнављање територијалног интегритета Украјине у њеним међународно признатим границама.

Захваљујемо се нашим међународним партнерима на њиховој помоћи и подршци на том путу. Надамо се даљем јединству међународне заједнице по овом питању. Уверен сам да би УН требало да играју важну улогу у обнављању суверенитета и територијалног интегритета Украјине, а са тим и ауторитета међународног права. Због тога треба побољшати постојеће механизме. Неприхватљиво је када суверенитет независне државе крши једна од сталних чланица Савета безбедности УН. Ово дефинитивно  доказује да механизми модела из 1945. данас не могу све до краја да одраде.

Све ово може довести до даљег умањења значаја Савета безбедности. Украјина ће активно учествовати у процесу своје реформе. Овај орган мора постати репрезентативнији, уравнотеженији, транспарентнији и ефикаснији. У интересу је УН да имају ефикасно средство ако неко злоупотреби право вета и статус сталне чланице.

Поред тога, желео бих да искористим ову прилику да позовем наше пријатеље да учествују у стварању међународне кримске платформе за заједничку акцију у заштити права Кримљана и деокупације полуострва.

Такође позивам да се подржи ажурирана резолуција „Стање људских права у Аутономној Републици Крим и граду Севастопољу, Украјина“, која ће бити поднета Генералној скупштини на разматрање до краја ове године.

Што је најважније, питања Крима и Донбаса не би требало да постану уобичајени елементи међународног пејзажа, где ће се само извештаји, тематски састанци и протоколарне изјаве о годишњици окупације сматрати довољним обликом међународне реакције.

Напротив, све док рана у центру Европе крвари, цео свет ће осећати бол. А једини рецепт за ефикасно лечење је деокупација Крима и Донбаса.

Разумем да од 2014. године УН о свему томе слушају сваке године. Али ово је највећи проблем. И то се односи не само на украјинско питање, већ и на све глобалне претње планети, чији су извештаји сваке године све дужи и дужи.

А најстрашније је што су катаклизме постале свакодневица. Свет је навикао на ужасне вести. Оне нас и даље шокирају, али се брзо заборављају када нова информативна бомба експлодира на глобалном дневном реду.

На скупштини прошле године рекао сам: више не постоји концепт туђег рата. Наша планета више није тако велика.

То доказује случај MH17. То доказују и климатске претње, проблеми са приступом храни и води за пиће.

То доказују информативне претње свету, када дезинформације и лажне вести могу утицати на светска тржишта, берзе, па чак и на изборни процес.

Украјина је, као једна од држава која се активно противи пропаганди и информативним нападима од 2014. године, спремна да покрене иницијативу за оснивање седишта Међународне канцеларије за борбу против дезинформација и пропаганде у Кијеву.

То да наша планета више није толико велика, коначно је доказала 2020. године. Пожари у Аустралији који су потресли све. Или обарање «Боинга 737», украјинског авиона изнад Ирана у којем су били држављани Украјине, Канаде, Ирана, Авганистана, Велике Британије и Шведске.

И, наравно, пандемија вируса COVID-19, која се ширила брзином муње. Човечанство није стигло ни да прогугла речи ковид и „Вухан“,а коронавирус већ куцао на врата сваке куће.

Обратите пажњу на следеће. Коронавирус је немилосрдан према свима.

Равнодушан је према доступности нуклеарног оружја и нивоу БДП у држави, према томе да ли држава улази у Г-7 или Г-20, да ли у њој исповедају хришћанство, ислам, јудаизам или друге религије. Њему је свеједно.

COVID-19 је показао да глобални свет није само свет без граница. Ово је глобална одговорност, када не седам, не 20, већ најмање 193 државе треба да буду укључене у сузбијање заједничких претњи.

Данас постаје јасно да ће борба против COVID-19 трајати више од годину дана. Тешко да је ово последња пандемија кроз коју ћемо морати да прођемо. Дакле, сви морамо да изађемо из тренутне кризе јачи и боље припремљени.

Ово је испит за све државе. Тежња за ограниченим ресурсима само ће погоршати проблеме. Потребна нам је искреност у дијалогу и ефикасна солидарност, јер је у томе вредност мултилатерализма.

Заједно морамо превазићи најозбиљнију економску кризу последњих година. Очекивани подаци о паду БДП понекад су двосмислени. Ово није само статистика, која је занимљива само уском кругу стручњака. Ово је смањење квалитета живота милијарди људи, повећање претње глађу за милионе.

Удруживање напора свих држава апсолутни је захтев времена. Украјина не може остати по страни и спремна је дати свој допринос у обезбеђивању, пре свега, прехрамбене сигурности човечанства.

Господине председниче!

Сваке године се у Генералној скупштини све снажније чује позив на акције уместо на разговоре. То је доказ кризе са којом се суочавају УН, безбедносна архитектура, људско здравље, наше економије и свет уопште.

Ова 75. годишњица оснивања УН требало би да буде подстицај за претварање Организације у динамичнију и ефикаснију структуру.

На почетку свог говора 2021. године, веома бих желео да констатујем да ће 75. скупштина ући у историју као пример повратка ефикасном мултилатерализму и ефективној међународној солидарности, која није само подсетила на циљеве и принципе Повеље УН, већ је почела да их се стално и строго придржава, која је оживела истину која је била основа за оснивање УН, јер ми немамо резервну планету. Живимо овде и само једном.

То је управо она будућност коју желимо и управо оне УН које су нам потребне. Искрено Вам желим да то постигнете, господине председниче и сви заинтересовани. Уверен сам да је реч о 193 државе чланице УН.

Хвала на пажњи!

ВИДЕО говора председника Украјине на општој дебати 75. заседања Генералне скупштине УН доступан је на линку: https://fex.net/uk/s/ay5x6fy