Чернобилска нуклеарна електрана, 26. априла 1986. године… - планирано  искључење реактора је трајао око 20 секунди и личило је на обичну контролу електричних уређаја. Али, после пар секунди, због наглог скока притиска, десила се хемијска експлозија, која је избацила у атмосферу око 520 опасних радионуклида. Експлозија је била толико јака да је загадила огромну територију тадашњег Совјетског Савеза, данашње територије Белорусије, Украјине и Русије. Према званичним подацима, 31 особа је погинула, а 600 хиљада ликвидатора који су учествовали у гашењу ватре, добили су велику дозу радијације, и то само у прве тренутке после катастрофе.   

Према званичним подацима око 8,4 милиона становника Белорусије, Украјине и Русије (количина је сродна укупном становништву Аустрије) је упала под радиоактивно зрачење.

Загађено је око 155 000 кв. км територије што је исто као например укупна површина Италије. Пољопривредна земљишта укупне површине око 52 000 кв. км, што је веће него укупна површина Данске, загађена је цезијем-137 и стронцијем-90 са периодом полураспада од 30 и 28 година. Готово 404 000 људи су исељени, али милиони још увек живе у условима, када још увек делује зрачење, што доводи до опасних последица. 15. децембра 2000. године Чернобилска електрана је престала да ради.

У септембру 2003. године на самиту СНД-а председник Украјине Леонид Кучма предложио је земљама-чланицама СНД-а да прогласе 26. април за Међународни дана сећања на жртве радиацијских хаварија и катастрофа. Савет шефова држава СНД-а подржао је ову иницијативу.