Многи се питају зашто је потребан овај празник, ако имамо 26. април - Међународни дан сећања на жртве радиацијских несрећа и катастрофа, и зашто 14. децембар је изабран за сећање на учеснике ликвидације.

Чињеница је да 30. новембра 1986 године је завршена градња саркофага над оштећеним четвртим реактором нуклеарне електране Чернобил, а 14. децембра у новинама "Правда" објављена је вест да је Државна комисија одобрила увођење у експлуатацију заштитни систем.

Они који сматрају 14. децембар својим празником, већ дуго називају овај дан - Дан ликвидатора. Већ 1986 године учесници ликвидације су се окупили да заједно прославе своју прву победу. 1994 године јавне организације Чернобилаца Украјине су послали писмо руководству државе, у којем су предложили да се упише у календар Дан учесника ликвидације  катастрофе у Чернобилу. Тада званична одлука није донета, али ликвидатори независно од тога почели су да славе овај датум. Прослава је званично била дозвољена, неки надлежни органи су доделивали почасне варте, шефови држава, стране амбасаде и невладине организације су полагали венце, али тај дан није био признат на државном нивоу.

Додела званичног статуса Дану ликвидатора подсећа јавност о проблемима  ликвидатора-чернобилаца, најважнији од којих је мала пензија која није довољна за нормалан живот. Директно са овим проблемом повезан је и други — проблем статуса ликвидатора у Чернобиљској несрећи. Само првих 5 хиљада од оних, који су ликвидирали несрећу, званично су постали  ликвидатори и добили су одговарајуће акредитације, а од 1992. године сви други су добивали само сертификат жртве катастрофе у Чернобилу.

Упркос свим тешкоћама и проблемима сами ликвидатори називају 14. децембра празником. У ликвидацији катастрофе у Чернобилској нуклеарној електрани је учествовало преко 650.000 људи из целог Совјетског Савеза, што је представљало више од половине тадашњег УССР.