Embassy of Ukraine to Serbia

Kyiv 03:00

Interview of Mitropolite Epiphanii to Serbian newspaper "Danas"

06 May, 11:02

Interview of Mitropolite Epiphanii to Serbian newspaper "Danas"

Nikad nećemo nastojati da budemo državna crkva

Početkom januara dodelio je Pravoslavnoj crkvi Ukrajine tomos, dokument kojim je priznata njena autokefalnost posle više od četiri veka pod vlašću Moskovske patrijaršije.

0Piše: Mihal Ramač05. maja 2019. 13.57 Izmenjeno: 06. maja 2019. 04.00
  Istinomer  

Prethodno je „prvi među jednakim“ patrijarsima skinuo anatemu s dve ukrajinske pravoslavne crkve – stvorene nakon proglašenja nezavisnosti države – koje su se nakon toga ujedinile u Pravoslavnu crkvu Ukrajine (PCU). Deo pravoslavnih Ukrajinaca i dalje priznaje vrhovnu vlast Ruske pravoslavne crkve. Za poglavara PCU izabran je mitropolit Epifanij. Rođen 1979. kao Sergej Dumenko, bogosloviju je studirao u Kijevu i Atini. Spada u najobrazovanije teologe u Ukrajini. Član je, između ostalog, Međunarodne federacije novinara. Mediji ističu da su on i novoizabrani predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski (rođen 1978) oličenje generacije neopterećene sovjetskom prošlošću, koja preuzima odgovornost za sudbu nacije i države. Mitropolit se ljubazno odazvao na molbu Danasa da iznese svoje viđenje verskih zbivanja u Ukrajini.

* Deo Ukrajinaca pravoslavne vere još od proglašenja nezavisnosti 1991. pripada dvema autokefalnim crkvama. Ipak, one nisu bile priznate od strane ostalih pravoslavnih crkava. U decembru prošle godine održan je Sabor ujedinjenja, a početkom januara Pravoslavna crkva Ukrajine dobila je tomos od Vaseljenske patrijaršije i time je ponovo postala nezavisna, kakva je bila tokom mnogo vekova. Koji su bili osnovni razlozi težnje ka punoj crkvenoj nezavisnosti?

– Sinodalni tomos za Pravoslavnu crkvu Ukrajine može se uporediti s drugim krštenjem Ukrajine, jer smo stekli našu nezavisnu Ukrajinsku crkvu kojoj smo težili tokom više vekova. Ovo pitanje se postavljalo i 1991. godine, kad je Ukrajina postala nezavisna država. Shodno tome, a prema 34. apostolskom pravilu, trebalo bi da postoji i nezavisna crkva. Dakle, treba biti administrativno nezavisan od drugih pomesnih crkava i sačuvati s njima jedinstvo vere i bogosluženja, ali ne podvrgavati im se kad je reč o rešavanju pitanja unutrašnjeg života.

Da je u Ukrajini nakon proglašenja nezavisnosti nastala autokefalna crkva, nezavisna od Rusije, ne bi došlo do aneksije Krima i rata na Donbasu. Crkva bi ujedinila čitav ukrajinski narod, ne bi bilo toliko propagande i lažnih informacija.

* U inostranstvu, uključujući i Srbiju, ljudi su samo delimično ili jednostrano informisani o Pravoslavnoj crkvi Ukrajine, kojoj ste na čelu. Kažite, molim Vas, nešto više o njenim vernicima, sveštenstvu, hijerarhiji, strukturi, brojnosti itd.

– Nakon što je Sabor ujedinjenja ujedinio tri grane ukrajinskog pravoslavlja u jedinstvenu pomesnu pravoslavnu crkvu, više od pet stotina zajednica iz Ruske pravoslavne crkve (odnosno Ukrajinske pravoslavne crkve – Moskovske patrijaršije) odlučilo je da se pridruži PCU, koja ima tomos o priznanju njene autokefalnosti.

Naša jedinstvena pomesna pravoslavna crkva rado prima takve vesti i ne nameće nikakva vremenska ograničenja za opredeljenje građana. Želimo da ovaj proces bude miran i spokojan, da se svaka zajednica dobrovoljno opredeli, da apsolutna većina odlučuje o promeni svog verskog centra i da prođe odgovarajuće zakonske procedure kako bi promenila nadležnost nad sobom. Naša crkva i naša srca otvorena su svima.

Srećni smo što je za 28 godina nezavisnosti u Ukrajini izgrađeno preko četiri hiljade pravoslavnih hramova i što sada imamo oko sedam hiljada parohija. Danas se širom Ukrajine grade i osvećuju hramovi naše jedinstvene pomesne ukrajinske pravoslavne crkve. Tokom prve polovine aprila posetio sam niz eparhija u okviru arhijerejske vizitacije. Boravio sam u Žitomirskoj, Rivnenskoj, Lavovskoj, Hmeljnickoj i Trnopoljskoj oblasti. Svuda sam imao mnogo sastanaka, susreta s vernicima. Govorio sam o značaju Velikog posta, o slobodi kao najvišem Božijem daru, kao i o odgovornosti koju treba da osećamo i snosimo za našu Crkvu i državu u ovim tšekim vremenima. Svuda se čula molitva za Ukrajinu i bogoljubivi ukrajinski narod. Hramovi su bili prepuni, nisu mogli da prime sve koji su došli na bogosluženje. To svedoči da su naši ljudi veoma religiozni.

* Neke političke i crkvene ličnosti izjavljivale su da će stvaranje Pravoslavne crkve Ukrajine dovesti do neslaganja u ukrajinskom društvu, pa i do nereda. Zbog čega je, po Vašem mišljenju, vođena i zbog čega se nastavlja, pre svega iz Moskve, žestoka kampanja protiv PCU?

– Moskovska patrijaršija je, s Ukrajinskom crkvom u svom sastavu, najveća crkva u svetu pravoslavlja. Nakon dobijanja Tomosa o autokefalnosti PCU mnoge zajednice napuštaju Rusku i pridružuju se Ukrajinskoj crkvi. To su u RPC i predvideli i aktivno su se borili da PCU ne dobije tomos, a bore se i sada. Usled toga, pošto gube zajednice, neće imati osnova da se bore za prvo mesto među pravoslavnim crkvama. Pored toga, 28 godina su izlivali prljavštinu na našu crkvu; arhijereji su govorili sveštenicima, sveštenici su propovedali vernicima da smo „nekanonski“ i „neblagodetni“. U suštini nije tako i veoma im je teško da priznaju grešku. Međutim, mi smo kao hrišćani spremni da im oprostimo te grehe i pozivamo ih na jedinstvo oko Kijevskog prestola.

* Dobijanjem tomosa stekli su se uslovi za priznanje Pravoslavne crkve Ukrajine od strane ostalih pravoslavnih crkava. Mogu li se u nedalekoj budućnosti očekivati prvi koraci crkava na tom putu, i kojih konkretno? Hoće li na to uticati Vaše lično poznanstvo s jerarsima nekih pomesnih crkava?

– Predstavnici Rumunske crkve nedavno su izjavljivali da su spremni da vode dijalog o priznanju Pravoslavne crkve Ukrajine. Svedoci smo pozitivnih tendencija ka priznavanju naše Crkve od strane crkava Grčke i Kipra. Otvoreni smo za saradnju sa svim pomesnim crkvama. Kao što se može videti iz istorije, mnoge crkve su prošle taj put i za to je potrebno vreme. Uvereni smo da će nam Gospod pomoći, jer to je put istine.

* Vrhovna rada nedavno je usvojila izmene zakona koje se odnose na prelazak pravoslavnih zajednica u Pravoslavnu crkvu Ukrajine. Ovaj proces počeo je još pre dobijanja tomosa. Kako se on odvija u poslednje vreme i kako izgleda procedura?

– Proces se uglavnom odvija mirno, a imovina pripada zajednici i nakon prelaska. Promena podređenosti verske zajednice vrši se izmenom njenog statuta. Da bi odluka o prelasku bila punovažna, potrebno je da je podrže dve trećine prisutnih na zakonitoj skupštini. Odluka o promeni podređenosti i unosu odgovarajućih izmena i dopuna statuta overava se potpisima članova odgovarajuće crkvene zajednice koji su podržali odluku. Kao što sam već rekao, dosad je više od pet stotina zajednica odlučilo da se ujedini s Pravoslavnom crkvom Ukrajine.

* Državni organi, uključujući i odlazećeg predsednika Porošenka, podržali su stvaranje Pravoslavne crkve u Ukrajini. Da li Crkva dobija finansijsku ili drugu pomoć od države?

– Naša Crkva ne dobija nikakvu finansijsku pomoć od države, a postojimo zahvaljujući donacijama naših vernika i za to smo im veoma zahvalni. Na taj način ne zavisimo ni od jedne političke snage, verno služimo ukrajinskom narodu i zajedno idemo ka spasenju naših duša.

* U diptihu na liturgiji Vi pominjete poglavare svih pravoslavnih crkava, uključujući i poglavare Ruske i Srpske pravoslavne crkve, iako oni Pravoslavnu crkvu Ukrajine smatraju nekanonskom. Objasnite, molim Vas, takav odnos prema drugim crkvama.

– Na Božanstvenoj liturgiji poglavar pomesne crkve na „velikom vhodu“ spominje poglavare ostalih pomesnih pravoslavnih crkava u skladu s diptihom, jer je tako određeno i tomosom. U njemu stoji da je svaki mitropolit kijevski i cele Ukrajine dužan da pominje prema davnim predanjima naše svete oce, vaseljenskog patrijarha, patrijarhe i ostale poglavare pomesnih pravoslavnih crkava, u skladu s kanonskim poretkom.

Vidite kako postupa Svešteni patrijarh Vartolomej: uprkos činjenici da ga ruski patrijarh ne pominje, vaseljenski patrijarh i dalje pominje patrijarha Kirila. Verujem da će doći vreme kad će Pravoslavnu crkvu Ukrajine priznati i ostale pomesne crkve.

* Na osnovu izjava može se steći utisak da neke pravoslavne crkve bezrezervno izvršavaju naloge državnih organa i da postaju oruđe velikodržavne politike. Postoji li takva opasnost kad je u pitanju Pravoslavna crkva Ukrajine?

– Mi nikad nećemo nastojati da budemo „državna crkva“. Trenutno nemamo nikakvih povlastica od strane države, ne dobijamo sredstva od države i nisu nam potrebna. Pre ujedinjenja UPC-Kijevskog patrijarhata i Ukrajinske autokefalne PC navikli smo da živimo skromno, za razliku od naše sabraće iz RPC u Ukrajini. Mi imamo ukrajinsku državu i u toj državi imamo svoju nezavisnu ukrajinsku crkvu. Najvažnija nam je podrška našeg ukrajinskog naroda, jer mi služimo Bogu i interesima Ukrajinaca – ističe za Danas mitropolit Epifanij.

Source:  |  Danas Author: Mitropolit Epifanij

Last interviews

Debates on the situation in Azov sea with Ambassador of Ukraine to Serbia | 30 November 2018, 11:51

Debates on the situation in Azov sea with Ambassador of Ukraine to Serbia
Interview | Source: РТС |

Срце Украјине | 10 April 2017, 18:26

Изложба је посвећена годишњици успостављања дипломатских односа Србије и Украјине.
Interview | Source: Politika |

Белград – Київ: зміна філософії | 03 April 2017, 18:29

Олександр АЛЕКСАНДРОВИЧ: «Український чинник теж був присутнім на президентських виборах у Сербії»
Interview | Source: День | Author: Микола Сірук

У Сербії презентують стрічку «Воїни духу» про кіборгів – посольство України | 17 March 2017, 18:44

Документальну стрічку «Воїни духу» про захисників Донецького аеропорту ввечері 13 березня представлять у рамках місяця українського кіно у Воєводині (автономний край Сербії). Фактично це перший фільм на тему російської військової агресії Росії проти України, який демонструє телебачення Сербії.
Interview | Source: Радіо Свобода |

Упознајмо светске кинематографије | 17 March 2017, 18:41

Радио-телевизија Војводине је од фебруара започела емитовање остварења светске кинематографије, а прва земља чије смо филмско стваралаштво представили била је Венецуела. Месец март намењен је остварењима украјинске кинематографије, а емитовање играних филмова настављамо у истим терминима – суботом у 23.05 на Првом програму, који репризирамо следећег дана, недељом, у 22.30 на Другом програму, документарне филмове понедељком у 23.05 на РТВ1, а емитоваћемо и две цртане серије.
Interview | Source: РТВ | Author: РТВ